Vlasnik pizzerie O’Hara Marin Vanjak u srijedu je na društvenim mrežama detaljno opisao neugodne situacije koje su mu se zadnjih dana dogodile zahvaljujući kriminalizaciji sustava odvoza otpada u Zagrebu, kao i neprofesionalnom, lijenom, bezobraznom i glupom ponašanju državnih inspektora.
Dijelove Vanjkova posta prenosimo zato što smatramo da se slični slučajevi dešavaju velikom broju hrvatskih poduzetnika u ugostiteljstvu i turizmu(kao i u drugim sektorima).
Poslovne muke (primjer x)Prije nekoliko mjeseci zvoni telefon. Dobar dan, dobar dan…- Zovem iz firme za…
Gepostet von Marin Vanjak am Dienstag, 29. Mai 2018
“Prije nekoliko mjeseci zvoni telefon. Dobar dan, dobar dan..
– Zovem iz firme za zbrinjavanje otpada. Gdje O Hara odlaže otpad?
– Gospođo, mi već pet godina sortiramo otpad, i sami ga vozimo u reciklažno dvorište.
– Imate li popratnicu?
– Kakvu popratnicu?
Po novom zakonu ne možete sami sortirati I dovoziti otpad na reciklažno dvorište a kazna je 100000000 nečega!
– Ok, što nam je činiti?
– Sklopite ugovor s nama. Mi to radimo.
-Ok. Može!
Za dva dana u O’Haru dođu neki kriminalci i u stilu Al Pacina nam objasne kako mi to ne moramo, ali bi bilo dobro da upravo s njima napravimo ugovor na 1200 kuna, i oni će sve to srediti tri puta tjedno.
Aj, dobro! Izreketarili ste me , ali bar nema problema s odvozom, i zakonski sam pokriven.
I tako, prolaze tjedni, a oni dolaze ne tri puta, nego dva puta, ili jednom tjedno. Kartoni se gomilaju. Rekao sam, idem sam odvesti turu u reciklažno. Kad ono, ne može! Samo za građanstvo! Uf, al ajde…
Zvoni telefon. Dobar dan, dobar dan.
– Ja sam vlasnik zemljišta u Velikoj Gorici, na koje ste vi istovarili svoj otpad!
– Molim!?
– Da. Na svakoj kutiji i najlonu piše O’Hara Zagreb.. Evidentno je da ste Vi to bacilli na moje zemljište. Ja Vas moram prijaviti sanitarnoj inspekciji..
Objašnjavam gospodinu situaciju. On me razumije, ali ne želi se raspravljati, pa prijavljuje nas i onu mafijašku firmu. Oni, međutim, ne priznaju da su iskipali smeće na privatnu parcelu… Kaže mafija da postoji mogućnost da smo mi sami odvezli smeće mimo njih (25 kilometara daleko, a staro reciklažno dvorište mi je 500 metara od pizzerie). Ajde, dobro, sad već njušim jebene probleme.
Zvoni moj privatni broj. Dobar dan, dobar dan
Ovdje sanitarna inspektorica. Dobila sam prijavu pa moram doći kod Vas u nadzor.
– Ok, Dođite
– Ne mogu. Ja radim do 16, a Vi otvarate u 18, pa bih Vas molila da dođete u lokal u moje radno vrijeme.
– Pa dođite u subotu, radimo cijeli dan.
– Ne mogu, jer ne radim.
– Ok, i što sada?
– Bilo bi najbolje da dođete ili Vi, ili netko od odgovornih, pa da to riješimo.
– Ne može!
– Zašto?
Ne želim se družiti s Vama izvan mog radnog vremena,kao što ni Vi ne želite doši u pizzeriu u Vaše slobodno vrijeme.
– Dobro. Onda ćemo drukčije. Ja imam isntrumente da Vas prislim(MUP…)
E sada tu meni pada roleta. Pokušavam biti maksimalno pristojan. Spominjem, među ostalim, kako imamo sve papire i dozvole, kako porez i ostale obveze podmirujemo savjesno, u rokovima. Na to gospođa kaže kako se nju ne tiče što mi redovno plaćamo porez. E tu sam popizdio. Nema veze što plaćamo porez!? Ma nemoj!
Eto, sad čekam daljnje zavrzlame.
Ali, budite sigurni da prvi put, kad najebem od lihvara i reketara, stavljam ključ u bravu. porez!? Ma nemoj!
Eto, sad čekam daljnje zavrzlame.
Ali, budite sigurni da prvi put, kad najebem od lihvara i reketara, stavljam ključ u bravu.
