Mojmir Žuvela, čovjek iza BarbaQ smokera i Smokeraja, svoju kinesku kutiju naloži već oko osam ujutro, tri sata prije nego se na Fuliranju na Strossmayerovu trgu otvore prve kućice. La Caja China, u Louisiani zvana još i Cajun microwave, pravokutna je drvena kutija iznutra obložena metalom, s poklopcem koji je čvrsto zatvara.
U kutiji je rešetka koja može držati polovicu odojka, ili cijelog odojka kakve na Adventu peče Žuvela, a na poklopcu je metalna tacna s ugljenom. Amerikanci je zovu mikrovalka jer ovaj način pečenja omogućava da se u puno kraćem vremenu nego u običnom smokeru dobije konzistencija i onaj slatki, lagano dimljeni okus sporo pečene svinjetine koja se topi u ustima. Iako se zove kineska kutija, la caja china nema puno veze s Kinezima, pretpostavlja se da su Kubanci sredinom 19. stoljeća ovu tehniku pečenja mesa preuzeli od Južnoamerikanaca, u vrijeme kad je na Kubi sve što je inovativno, misteriozno i egzotično dobivalo epitet “kinesko”.
No, ispeći odojka ni u kutiji, koliko god genijalna bila, nije mali posao. Na Smokerevoj kućici la caja china se stalno dimi, i ispeče dva odojka dnevno, jednog za ručak, jednog za večernju špicu. Oba nestanu u trenu, čim ih Žuvela izvadi na stol za rezanje. Ljudi se naručuju unaprijed ili dolaze nekoliko dana uzastopno ako nisu stigli uhvatiti svoj komad sočnog odojka sa slasnom hrskavom kožicom. Mi smo u četvrtak imali sreće.
“On se peče koliko mu treba, dok nije savršen, to ne možete izračunati u minutu, neki ljudi tempiraju kada će doći ali svejedno se desi da promaše,” objašnjavao je Žuvela vadeći cijelog zlatno pečenog odojka na stol. Oko kućice je odmah počelo komešanje. Majstor je otrgnuo par komada kožice i podijelio gostima. Dok je rezao malom špatulom, gledali smo kako se meso razdvaja kao da reže kroz maslac, a sjajna zapečena kožica pod rubom špatule puca kao čips. Kožica koju smo grickali bila je bila fenomenalna, slana, masna koliko treba, sočna i jako hrskava.
Smokeraj odojka poslužuje s restanim krumpirom ili kiselim zeljem (koje treba bolje termički obraditi) ali i da ga poslužuju samog na komadu kartona bilo bi dovoljno, jer meso je toliko bogato, nježno, meko i sočno da je u njemu možda najbolje uživati bez ičega, samo sa čašom piva. Okus je puno nježniji nego kod odojaka pečenih na ražnju ili dugo pečenih odojaka iz pećnice, a kožica puno ukusnija, deblja i hrskavija. S obzirom da kineska kutija čuva svu vlagu i masnoću u mesu tijekom pečenja, možemo samo zamisliti kakve bi divote iz nje izlazile kada bi u njoj, recimo, pekli odojke vrhunskih domaćih svinja iz slobodnog uzgoja, sa onom njihovom lijepom intermuskularnom masnoćom i putrastim slatkim mesom. U međuvremenu, pokušajte uloviti adventskojg odojka, trud će vam se isplatiti.
