Plavi 9 na uglu Zvonimirove i Livadićeve pozitivna je pojava na zagrebačkoj ugostiteljskoj sceni. Njegovi tjedni jelovnici ekstremno su jeftini, porcije velike, hrana izgleda korektno, pa Plavi 9 omogućuje ljudima s ograničenim proračunom da se svakodnevno hrane vani.
Atmosfera u Plavom 9 toliko je topla da doslovno povezuje lokalnu zajednicu: danas oko podneva dvije su starije gospođe pitale mladog čovjeka s bradom smiju li sjesti za njegov stol, jer su svi drugi stolovi na terasi već bili zauzeti. Pristojni je gospodin potvrdno odgovorio, dodavši kako je baš super što ne mora jesti sam, pa su njih troje, generacijski udaljeni barem četrdesetak godina, idućih sat vremena ugodno ćaskali o politici, da bi se na kraju srdačno pozdravili.
Odlični konobari u Plavom 9 pomažu održavanju vesele i prijateljske atmosfere. Zato nam je žao što smo naručili ramstek s roštilja, jer smo dobili komad mesa s toliko žilica i kolagena, da je više od pola odreska bilo potpuno nejestivo. Plavi 9 ne treba se kompromitirati tolikim iskoracima izvan svog žanra.
Oni su, naprosto, dobra i jeftina i ultraprijateljska zalogajnica, kojoj nisu potrebni skuplji komadi mesa. Kratki meni s roštilja trebalo bi završiti vrlo solidnom šestinskom pečenicom, i zaboraviti ambiciozniju hranu, koja podrazumijeva viši food cost i drugu vrstu kulinarskih znanja.
