Arrabbiata spada među klasične talijanske umake za tjesteninu. Arrabbiata potječe iz južne Italije. Bazira se na rajčicama s maslinovim uljem i s ponešto čiilija. S obzirom na jednostavnost sastojaka i recepta, moglo bi se očekivati da je arrabbiata prerfektni industrijski gastronomski proizvod. Ali nije. Barillina arrabbiata koju smo kupili ovih dana upravo je grozan proizvod.
Ona se temelji na nedokuhanoj pasti od ne baš zrelih rajčica i na lošoj masnoći. Rezultat je umak koji asocira n pečenu plastiku s lukom. Barillina Arrabbiata zaista je izrazito neukusna. Nema nikakvog smisla da sebe i svoje ukućane maltretirate s tako inferiornim umakom. Želite li jesti bilo što blisko arrabbiati, na maslinovu ulju prodinstajte nešto ljubičastog luka, češnjaka, feferona i pancete (koja ne ide u originalni recept, ali odlično funkcionira).
Dodajte pelate, po mogućnosti San Marzano, pa podlijte s nešto crnog vina s niskim kiselinama, poput merlota ili mladog plavca. Kuhajte dvadesetak minuta. Dobit ćete umak koji je neusporedivo finiji i prirodniji od bilo koje Barilline teglice. Skuhajte pastu tako da ne bude premekana. Zalijte s par kapi ulja, pomiješajte s umakom i naribajte puno parmezana i grana padana. I uživajte. Uz pastu s domaćim arrabbiatom natočite mladi teran ili mladi chianti.
