U vinskoj se literaturi, stručnoj i publicističkoj, često tvrdi da šampanjci ne mogu predugo odležavati. I najvećim se šampanjcima daje jedva tridesetak, možda četrdeset godina u velikoj formi, dok bordeauxi poput Latoura i Lafitea iz najboljih berbi s lakoćom ulaze u pedesete, šezdesete ili sedamdesete godine života. O sauternesima, vintage portu, TBA rizlinzima i madeiri da ne govorimo: ta vina mogu bez problema doživjeti stotu, a mi smo nekoliko puta imali čast uživati u madeirama starima uzmeđu 110 i 160 godina.
Nedavna proslava 100. rođendana utjecajnog pariškog modnog magazina L’Officiel pokazala je, međutim, da ni šampanjci ne moraju imati rok trajanja. Na tom se doista glamuroznom događaju održanom u dvorcu Saran u Champagni, točio Moet et Chandon Grand Vintage iz 1921. godine.
Moetov glavni enolog Benoit Gouez odlučio je, dakle, na stoti rođendan L’Officiela poslužiti stotinu godina stari šampanjac. Poznavajući Goueza i njegove visoke kriterije, poznajemo ga od 2008, sigurni smo da je Moet iz 1921. bio u perfektnom stanju.
Osim 1921. gospodin Gouez gostima je uz večeru servirao Moet Grand Vintage iz 1952, 1985, 2004. i 2013. Šampanjska karta proslave u dvorcu Saran protegla se, dakle, na berbe u rasponu od pune 92 godine.
Večeru je kuhao Yannick Alleno, chef pariškog Ledoyena s tri Michelinove zvjezdice, jednog od definitivno najboljih restorana na svijetu. Uz Moet iz 1921. Alleno je pripremio piletinu iz Bressea infuziranu bijelim vinom u umaku od lisičarki.
