Na ulazu u zagrebački riblji restoran Korčula nalazi se lijep, blagdanski uređen stolić. Na rubu stolića je crni gumb s natpisom Pozvonite za narudžbu. Pozvonili smo, i za par sekundi pojavio se ljubazni konobar odjeven za puni restoranski servis. Naručili smo, platili karticom preko bežičnog POS-a, pa nas je konobar zamolio da pričekamo 12 do 15 minuta.
[adsense_content_v2]
Obavili smo još dvije, tri sitnice u centru i vratili se do Korčulinih vrata. Dobili smo vrećicu s okruglom posudom iz koje se širio jako ugodan miris hobotnice s krumpirom ispod peke (u stvarnosti, naravno, iz konvektomata; konvektomati su u dostavno doba možda važniji nego u doba normalnog servisa).
Doma smo stigli za dvadesetak minuta. Hobotnica je još bila topla, a krumpir gotovo vruć. Cijelo jelo, koje smo obogatili s malo Punta Cissane i soka dalmatinskog limuna, bilo je zaista izvrsno, jako ukusno i teksturalno ispravno. Za razliku od pomfrita koji mora biti hrskav ali u dostavi uvijek postane tužno gnjecav, mekana jela poput ove hobotnice s krumpirom jako dobro podnose dostavu.
Osim uistinu odlične hobotnice, u Korčuli možete kupiti i odnijeti doma brudet, pržene gavune, slidere od hobotnice, fritule, pašticadu i još nekoliko zanimljivih jela. Kupiti hranu za van u bilo kojem restoranu koji radi kao pick up čini nam se mnogo zgodnijim i osobnijim nego naručivati ručak preko dostavnih servisa.
