Ovih smo dana u Batku u Gotovčevoj ulici, uz korektan ribeye i dobar coleslaw, naručili dijonski senf. Dobili smo minijaturnu, avionsku teglicu izvrsnog engleskog wholegrain mustarda, optimalnu za korištenje u doba epidemije jer ničija eventualno kontaminirana žlica ili kuhača nije se mogla petljati po vašem senfu. Poslije takvih detalja i vrlo pristojne vinske karte s dosta dobrih vina na čaše, odmah stječete bolji dojam o vašoj lokalnoj roštiljarni; ona se odjednom pretvara u pravi restoran.
U Budweiseru u Heinzelovoj nedavno su nas ponudili slovenskim craft umacima od najopakijih vrsta čilija: dok se fusion restorani zadovoljavaju neljutom srirachom, Budweiser drži tri nova umaka na bazi scorpiona i carolina reapera. Osim toga, u Budweiseru su drastično poboljšali prezentaciju velikih salata; meksička salata s piletinom s roštilja više nije lopatom nabacana u zdjelu, nego je složena gotovo geometrijski precizno. Brenner u zapadnom Zagrebu ima neobično dobru, restoranski kompetentnu vinsku listu i par jela koja nadilaze standardnu roštiljsku ponudu u Zagrebu. Batak je, pak, prošlog proljeća prodao nekoliko tisuća porcija svježih vrtnih šparoga s grilla.
Do prije nekoliko godina roštiljarne su držale loše pivo, par mediokritetskih vrsta vina, posluga je bila nemarna, nikome nije padalo napamet da brine za detalje. Takav je, prilično anakroni pristup, roštiljarnama onemogućio regrutiranje nove publike. Pa su pametne roštiljarne odgovorile ofenzivom detalja, koja podrazumijeva profesionalnu poslugu, širok izbor pića uključujući i koktele, puno efektniju prezentaciju hrane, sezonska jela i zaista privlačne sitnice poput Batkova dijondkog senfa. Takva je strategija ispravna i može privući mlađu i žensku publiku (u zagrebačkim roštiljarnama pretežno jedu muškarci). Sljedeći koraci u ovoj ne baš beznačajnoj obnovi formata zagrebačkih roštiljarni morali bi obuhvatiti kruh, koji je i dalje uglavnom vrlo loš i deserte, koji bi trebali postati više sezonski.
