Opuštate se uz nešto omiljeno ili barem podnošljivo na televiziji. Ton je podešen tako da sve dobro čujete, ali nije preglasan. Program svakih petnaestak minuta prekidaju reklamni blokovi. Ne da vam se mijenjati kanal dok traju reklame, pa se zabavljate mobitelom ili idete do hladnjaka po pivo. Odjednom, a da niste dotaknuli daljinski, ton vašeg televizora dvostruko se pojačava. Kreštavi mezzosopran počinje vikati da Tommy za vikend ima senzacionalne akcijske cijene svinjske slabine.
Vrištanje o svinjskim slavinama isti vam čas pokvari večer. Pojedini televizijski oglasi već se godinama sami pojačavaju kako bi se glasnoćom istakli među drugim oglasima. Ovaj necivilizirani, krajnje iritantan pristup televizijskim reklamama uglavnom se veže uz kockarnice i kladionice, dok je katastrofalno neprimjeren za lanac supermarketa.
Supermarketi moraju komunicirati pristojno. Oni se obraćaju svima, pa je masovna prihvatljivost, koja podrazumijeva pristojnost u komunikaciji, condicio sine qua non njihova oglašavanja. Reklame za supermarkete ne smiju iritirati, jer tako rastjeruju umjesto da privlače potencijalne kupce. A pojačavanje televizijskog tona u vašoj dnevnoj sobi bez vašeg pristanka izrazito je nepristojno i iritantno.
Ne znamo zašto ljudi iz uprave Tommya misle da Hrvati vole kada se na njih viče. Ali znamo da su nam Tommyeve reklame sinoć upropastile jednu inače solidnu utakmicu i da ćemo Tommy još neko vrijeme povezivati s kreštavim mezzosopranom koji izvikuje cijene svinjskih slabina.
